Godina
izdanja: 2014.
Izdavač:
Dereta
Naslov originala: Kurt Vonnegut, Hocus Pocus, 1990.
Ne postoji ništa približnije veličini kosmosa od ljudske
gluposti. Vonegatov Hokus-pokus je
još jedan dokaz ove tvrdnje.
Samim postupkom pisac ukazuje na šizofreniju
čovečanstva - more crtica koje pripovedač beleži i nepostojanje koherentnosti
fabule čine urnebesnu celinu.
Pripovedač, ujedno i glavni lik, na funkciji je
društveno prihvatljivog ubice (vojno lice, povratnik iz Vijetnama) i toga je svestan.
Nagrađivan je za strašne zločine, a osuđivan zbog plemenitosti. Kroz svoje
beleške želi da ukaže na apsurd glavnih elemenata „civilizovanog, modernog,
progresivnog“ društva dvadesetog veka: ratovi, politika, mržnja, predrasude,
nasilje...
Iako je čitava priča ispunjena humorom, ne može
se pobeći od gorčine koju ova knjiga ostavlja, jer je reč o i dalje, na žalost,
aktuelnim problemima, prema kojima „Orvelova 1984 deluje kao naivna pastorala“.
Nek’ ispadnem i naivni optimista, ali nadam se da
će ova knjiga jednog dana biti samo zabavna i da će sva gorčina jednom nestati,
ako je velika kiša dobro opere. Od celog čovečanstva zavisi kada će kiša biti
prizvana...
Još su samo čuda ostala...
No comments:
Post a Comment
Any emotions? Leave a comment!