U kafeu izgubljene mladosti, 2007.

Patrick Modiano 

Izdavač: Stubovi kulture, 2010. (prvi prevod)

Drugo izdanje: Akademska knjiga, 2014. 

Naslov originala: Dans le café de la jeunesse perdue

Modiano je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2014. godine i dobitnik Gonkurove nagrade.

Najzastupljenija tema u njegovim romanima su ličnosti misterioznih mladih devojaka i potraga za njima u vremenu oko i posle Drugog svetskog rata po ulicama Pariza.

Nećete pogrešiti ako odaberete bilo koji od njegovih kratkih romana, meni lično najdraži je upravo „U kafeu izgubljene mladosti“.

Kroz priču nekolicine ljudi Modiano sastavlja životnu priču neobične mlade devojke koja sebe naziva Luki. Akteri su posetioci mračnih pariskih kafea u koje zalaze ljudi sa margine društva, ljudi bez zanimanja, bivši studenti, pisci, umetnici, ljudi sumnjive i često izmišljene prošlosti koji kroz svoju perspektivu pričaju priču o Luki. Priču nam pričaju i njen muž i detektiv koji je traže. Na kraju, i ona sama.

Niko od njih je nije zaista poznavao, ali kroz njihove lične doživljaje stičemo utisak o njenoj neobičnoj ličnosti, želji da se nikada ne zadržava na jednom mestu, o potrebi da sebe uvek i iznova predstavlja na nov način novim ljudima. 

Ona izmišlja sebe. Mistična je, poželjna, melanholična, neuhvatljiva, ona je sve što odluči da bude.